Truba +Elektronika, Dzez+Elektro, Francuska+Meksiko... Na prvi pogled nekako nespojivo i nekada nespojivo. Danas, kada vise nema pravila, kada su dozvoljena ovakva mesanja stilova, zanrova, senzibiliteta, kao i tradicionalnog i modernog, dobijamo avanturisticka izdanja kakvo je i ovo. Da se razumemo, uvek postoji opasnost da krajnji rezultat mesanja "kuhinja" bude buckuris koji smrdi i preti da se brzo pokvari, ali kod ovog kratkog (3 numere) albumcica ili preciznije treceg dela Truffazove trilogije "Randez-Vous" to nije tako.Ovde imamo saradnju dva muzicara iz potpuno razlicitih muzickih svetova, ali i prostorno udaljenih mesta. Truffaz je, kao sto moze da se pretpostavi, Francuz, a Murcof je umetnicko ime elektronskog muzicara Fernanda Corone koji nam dolazi iz dalekog Meksika. Obojicu sam imao srece da slusam uzivo u Beogradu u razmaku od otprilike dve godine. Murcofa na festivalu "cutting-edge" muzike "DIS-PATCH", negde oktobra meseca 2005 god., a Truffaza sa svojim kvartetom februara 2007. god. u prelepoj i preudobnoj sali "Madlenianum" u Zemunu. Usput da pomenem da su oba koncerta ostavila veoma jak utisak na mene i to svaki na svoj nacin.
Ovde imamo nesto sto u svom pristupu na prvi pogled i nije toliko originalno. Na primer, slicno poimanje dzeza u smislu mesanja organskog (trube) i elektronskog ima i *Nils Petter Molvaer, Arve Henriksen i da ne nabrajam dalje. Ipak, Murcof i Truffaz su dva muzicara koji spajaju svoje stilove na jedinstven nacin ciji je krajnji rezultat malo drugaciji nego sto je slucaj kod napred pomenutih. Rekao bih da Murcof u svetu elektronske muzike pokazuje vecu originalnost i njemu svojstven mracan stil elektronike u kombinaciji sa modernom klasicnom muzikom. Za razliku od njega, u svetu dzeza, Truffazu mnogi zameraju da isuvise stilom podseca na muzickog genija MILESA DAVISA (cudna mi cuda!!!). Ja bih rekao da slicnosti ima, ali da se ne radi bas o pukom kopiranju. U svakom slucaju da ne cepidlacimo, na ovom izdanju obojica su izvukla maksimum iz sebe u zelji da naprave nesto sto ce uciniti da ih ljudi prepoznaju pojedinacno i stilski, a opet u isto vreme da zajedno zvuce dovoljno, ajde da ne kazem originalno, ali zanimljivo i "pikantno". Kao rezultat imamo elegantno, duboko, mracno, sporo, na momente setno izdanje, savrseno ukomponovano, sa obiljem detalja koji sa svakim novim preslusavanjem jos vise dolaze do izrazaja. Ceo disk traje nepuna 28 min. sto je sasvim dovoljno, a nije ga problem ni dva puta preslusati zaredom. Kada jos dodamo prelep omot, dobijemo delo kome se vredi iznova vracati.
Kao okvirna ilustracija svega napisanog moze delimicno posluziti snimak nastupa Truffaza, Murcofa i jos jednog odlicnog indijskog muzicara na perkusijama Talvina Singha na Montreaux Jazz Festivalu 2006 god. Da li treba veci dokaz da muzika u svakom smislu vise nema ama bas nikakvih granica?!
*MURCOF, TRUFFAZ, SINGH @ MONTREUX 1
*MURCOF, TRUFFAZ, SINGH @ MONTREUX 2
